Gudrun Ciprijan intervjuiše Elizabet Balu II
Objavljeno na 20.07.2020.
Ekstrovertna ženska figura vs introvertna figura - dva motiva sa izložbe "Videti i biti viđen" (Sehen und gesehen werden), 2004. godina. Ova ulja na platnu su bila inspiracija za Elizabet Balu da stvori serije "Otkrivanje sebe" (Die Entdeckung des Ich), sa deset fotomontaža (2004 - 2012) i "Ja Ti Ono - samotreće" (Ich Du Es - selbdritt), sa deset digitalnih fotografija (2012 - 2019).
Draga Elizabet,
tvoj rad u našem udruženju i muzeju, bilo da se odnosi na grafička rešenja ili stvaranje umetničkih dela, uvek se odvija u okviru priprema izložbi sa temama o ženama - na kraju krajeva, naš muzej se i zove Regionalno-internacionalni muzej ženske kulture.
Da li se tebi zaista sviđa ova perspektiva?
Draga Gudrun,
kada bolje razmislim, prema mom vlastitom zapažanju, zapravo je slučaj da unutar svake izložbe postoje dva vrlo različita oblika mog kreativnog doprinosa.
Na početku mog rada, pozvana sam kao umetnica da učestvujem na izložbi pod nazivom „Jake žene“. Naslov se nije odnosio na sadržaj izloženih dela, pa izložba ni nije prikazivala slike „snažnih žena“. Izložbu su zapravo činile same umetnice i ona je bila "pobuna" protiv umetničke scene, kojom su do tada vladali muškarci. Ti obrasci mišljenja su se donekle promenili do danas.
U to je vreme je takođe rasla svest unutar institucija kulture, muzeja, izložbenih prostora i slično, o njihovoj ličnoj ulozi u zanemarivanju žena u oblasti istorije, nauke i društvene kulture. Pristup osnivanju udruženja "Žene jednog sveta", sa svojim interkulturnim i ženski specifičnim zahtevima, očigledno je bio zasnovan na ovoj ideji. Moj rad u udruženju je započeo grafičkim dizajnom plakata, publikacija i dizajnom izložbi. Od tada do danas verujem ciljevima udruženja i muzeja. Oni se odnose na uključivanje i simbolizovanje, prikazujući istorijski, kulturni i društveni razvoj, koji ide ruku pod ruku s prepoznavanjem ženskih postignuća.
Ne volim da sudim koliko je moj volonterski posao "specifičano ženski". Na umetničkoj izložbi "Videti i biti viđen" (2004), Mara Lojtved-Hardeg (Mara Loytved-Hardegg) i ja smo smo radile prema unapred utvrđenom konceptu o temama relevantnim za žene. Zanimljivo je da sam tada - 2004. godine, započela proces digitalnog revidiranja fotomontaža, koje traje i danas (2020). Rad „Ja Ti ONO - samotreće. Stanice samootkrivanja - Stanice otkrića slike" prikazan je na izložbi „Osvrt unapred, 1989. 2019. 2030 " (Rück Blick Nach Vorne 1989 2019 2030). Tada je odabrana serija od 10 digitalnih printova pod izvornim radnim naslovom „Što je individualno, a što kolektivno“. Ova serija je prikazana u izložbenom katalogu, u poglavlju "Pronalaženje sebe - ovdje i u daljini" (Das Selbst finden - im Hier und in der Ferne).
30 godina na plakatima. Izložbena i radna istorija udruženja "Žene jednog sveta" i Regionalno-internacionalnog muzeja ženske kulture, dizajn plakata Bala-Selcer (Bala-Selzer), izložba "Osvrt unapred 1989. 2019. 2030" (2019).
© Tekst i fotografije: Gudrun Ciprijan i Elizabet Bala, organizacija "Žene jednog sveta"
Originalni tekst na nemačkom jeziku
Veb sajt Elisabet Bale, grafičarke i nezavisne umetnice (website)
pogledajte i blog [DE] "Meine Beine lernen – Gehen"
Nazad na Onlajn muzej
Nazad na "TEHNIKA#ženska#logična"
Nazad na "blog"
Nazad na "Početna strana"
BLOG
blog SR
blog EN
blog DE
Kategorien DE:
" Portreti i intervjui"
"Posredovanje"
"Rück Blick Nach Vorne"
"Književni bar"