Gudrun Ciprijan intervjuiše Elizabet Balu III
Objavljeno na 03.08.2020.
"Slika" (Das Bild), vez na platnu, Elizabet Bala
Izložba "Niti sudbine - priče na tekstilu o nasilju, nadi i preživljavanju" (Schicksalsfäden - Geschichten in Stoff von Gewalt, Hoffen und Überleben), Regionalno-internacionalni muzej ženske kulture, 2009.
Draga Elizabet,
ti si Austrijanka i sa suprugom naizmenično živiš u Nirnbergu i Austriji. Za naš muzej, koji je osmišljen da bude regionalni i internacionalni, tvoja biografija je posebna prednost. Ali šta ovo pripadanje različitim prostornim i društvenim svetovima znači za tebe i tvoj rad?
Ponovo su otvorene granice koje su bile zatvorene zbog Korone i možeš da prelaziš sa jednog mesta na drugo na tvoj uobičajeni način.
Draga Gudrun,
Austrija je moj prostor za povlačenje. Tako imam svoju sigurnost i svoju slobodu. Tako ne moram ništa da premeštam - osim sebe. A osim činjenice da je ovde moj studijski prostor, zbog geografske udaljenosti, imam puno vremena za reflektovanje, razmišljanje i poređenje. Koliko su me oblikovali prelasci sa jednog karaja na drugi unutar mojih kulturnih dualnosti i u kojoj se meri nešto od toga reflektuje na moj rad u udruženju i muzeju, možda bolje mogu da procene moje kolege od mene. Kakva je za mene razlika između dve kulture unutar nemačkog govornog područja?
U austrijskim gradovima često imam vrlo spontane i vrlo lične susrete sa "slučajnostima", zaboravljenim i nestalim ... i sa posebnostima koje mi pružaju različiti krajolici i njihovo mesto između tradicije i modernosti.
Moje „najaustrijskije“ (feminističko) umetničko delo je verovatno "Samotreće" (Selbdritt), koje se temelji na verskom motivu, koji se često pojavljuje u katoličkim crkvama u Austriji, a to je tročlana grupa koju čine baka, majka i dete. Za mene je ova serija postala lančana misao, koji se bavi identitetom i raznolikošću jedne žene, koristeći različita vizualna sredstva u najprikladnijem prikazu slike. Raznolikost leži u nevidljivim nivoima stvorenim slikanjem preko već postojećih slika.
Izložba "Osvrt unapred 1989 2019 2030" (Rück Blick Nach Vorne 1989 2019 2030), 2019.
U Austriji sam četiri puta predstavljala naše udruženje "Žene jednog sveta" sa izložbom "Kultura oglavlja" (Kopftuchkulturen) u sledećim institucijama: Frauenmuseum Hittisau, Vorarlberg (2006), Kulturverein Mölkerstiege, 1010 Wien (2007), Stadtmuseum Kapfenberg, Steiermark (2009), Stadtmuseum Hartberg, Steiermark (2010).
Za mene je posebno nezaboravno gostovanje naše izložbe u Beču. Izložba je bila postavljena u prostoru koji je obuhvaćen jednom od turističkih tura - "Treći čovek" (3. Mann) kroz ovaj grad. Pri skidanju izložbe napravili smo program za učesnike vođenju i drapirali oglavlja uz muziku „Harry-Lime-Thema“, koja je uživo izvođena na citri.
Jedan od najlepših muzeja koje znam je MAK (Muzej primenjene umetnosti) na Štubenringu (Stubenringu), 1010 Beč. U tom građevinskom kompleksu sam završila svoje prve studije. Zbirke muzeja su posvećene domaćoj i međunarodnoj visokoj kulturi različitih područja dizajna, a kroz izložbe MAK Future Lab muzej se bavi trenutnim gorućim temama povezanim sa svakodnevicom, problematizujući ih kroz društvene misli i delovanja. Možda je u to vreme (nesvesno) moj prvi korak ka "Ženama jednog sveta" već bio u vazduhu.
Primer rada MAK-a na aktuelnoj temi pandemije virusa korona : (pdf extern - www.mak.at)
„Kroz moto "Učiti kroz koronu"Lernen von Corona, MAK FUTURE LAB poziva na učestvovanje u novom izložbenom okruženju na MAK forumu".
© Tekst i fotografije: Gudrun Ciprijan i Elizabet Bala, Organizacija "Žene jednog sveta"
Originalni tekst na nemačkom jeziku
Veb sajt Elisabet Bale, grafičarke i nezavisne umetnice (website)
pogledajte i blog [DE] "Meine Beine lernen – Gehen"
Nazad na "Kopftuchkulturen"
Nazad na Publikacije
Nazad na Onlajn muzej
Nazad na "TEHNIKA#ženska#logična"
Nazad na "blog"
Nazad na "Početna strana"
BLOG
blog SR
blog EN
blog DE
Kategorien DE:
" Portreti i intervjui"
"Posredovanje"
"Rück Blick Nach Vorne"
"Književni bar"